Uzrok gojaznosti – pogodak u centar!

Dve polovine našeg mozga, leva i desna hemisfera, nalaze se unutar lobanje, kao dve odvojene celine. One međusobno komuniciraju putem spleta nerava, zvanog “corpus callosum“.

Naše navike u ishrani su pod uticajem nekoliko delova našeg mozga:
1. hipotalamus, koji kontroliše osnovne potrebe, kao što je glad, žeđ, seksualni nagoni
2. nukleus akumbens, koji je u sastavu dopaminske zavisnost/nagrada matrice i osetljiv je na opšte rasprostranjenim nagrađujućim stimulansima tipa kokain, šećer, pornografija, …
3. prefrontalni korteks, sedište donošenja zaključaka i odluka, kontrole impulsa, pomoć kod dolučivanja o preduzimanju akcija ka ostvarenju naših ciljeva

Hipotalamus i nukleus akumbuns su na udaru popularne brze hrane. Na hipotalamus to utiče jer je on zadužen za kontrolu hormona.
Rafinirani beli puderi, kao šećer i brašno, podižu nivo insulina (i na kratko i na duže staze) i insulin sprečava hipotalamus da prepozna hormon leptin, koji cirkuliše kroz krv. Leptin je hormon koji šalje signal o sitosti. Ako na vidiku nema leptina, nema ni sitosti. Tako da, hipotalamus u stvari, stvara konstantnu glad i primorava nas da unošenjem mnogo veće količine hrane nego što je to našem organizmu potrebno, makar na trenutak podignemo nivo energije koja nam fali. Kao rezultat imamo prejedanje i gojaznost.

Hipotalamus nam govori: Uh, prazan mi je želudac, dobro mi mi došla činija grickalica, sladoleda, testenina, … jer u tom slučaju bismo osetili neophodni talas trenutnog dopaminskog zadovoljstva i na kratko osetimo mir. Ali, ne zadugo …

A šta se desi kada prestanemo da konzmiramo te namirnice i time uskratimo sebi taj osećaj zadovoljstva i ispunjenosti?
Tada, prelazak na zdraviju ishranu ne rešava problem momentalno. Nukleus akumbens ne može da obezbedi dovoljnu količinu dopamina iz normalne hrane. A kao rezultat toga, imamo osećaj da je ovaj svet jedno nepodnošljivo umrtvljeno mesto, bez ukusnih đakonija koje su nas do juče činile mirnima. Onda to pokreće žudnju za hranom. Nukleus akumbens kreira moćnu motivaciju unutar našeg uma, sa ciljem da uzmemo stari “fiks“, koji će umiriti naš dopamin. On takođe kaže i: Hmmm, šta ima da se jede ovde? Odoh ja da kupim nešto.“ Za to vreme prefrontalni korteks kaže: Hej, večera je već bila! Ne bi trebalo opet da jedem! Mnogo bolje se osećam kada odolim iskušenju!

Taj deo našeg mozga, koji brine samo o trenutnom zadovoljstvu, ne brine i o našim dugoročnim životnim željama i ciljevima. On hoće to što on hoće i to hoće sad!
Tako da mi nastavljamo da jedemo i jedemo, prešavši granice i sitosti i zdravlja i zdravog razuma … Pri tome, mi ni ne znamo zašto to radimo.
I to tako traje godinama, što utiče na naše samopouzdanje, samopoštovanje i na sve aspekte života.

Ali, hvala Bogu, postoji rešenje! Nalazi se upravo u ovom programu. Čim mu se sa poverenjem prepustimo, počne i da nam se vraća vera u sebe, u sposobnost našeg vladanja ishranom, kilažom, … Nivo insulina veoma brzo padne na normalu a time nestane i nekadašnja neutoljiva glad! Žudnja za hranom se nažalost i dalje ponekad javi, jer je receptorima dopamina potrebno vreme da se ponovo popune, ali za to vreme svet ponovo postane mnogo lepše mesto za nas i strast ka dosadašnjoj hrani počinje da bledi.
A ono što se odmah dogodi je da naša leva hemisfera primeti da su naša dela sada u skladu sa našim ciljevima i to počne da stvara mnogo bolju sliku nama o nama samima. To se onda preliva i na sve ostale aspekte našeg života 😊

Čak i ta akcija, zapisivanja uveče šta ćete sutra jesti i pridržavanje toga sutra, imaće jako veliki uticaj na Vas! 

Probajte, uverićete se i sami 😏

Pozdravlja vas vaša Vitka Maša 🙋‍♀️

2 thoughts on “Uzrok gojaznosti – pogodak u centar!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *