Početak

 

DOBRO DOŠLI!🙋‍♀️🤗🌞💫

 

Zadovoljstvo mi je što ste ovde i to što sam vas nečim u šta i sama verujem, motivisala da me posetite. Ovde ću pričati o onome što je meni lično pomoglo da rešim razne životne tegobe i nadam se da ćete i vi od tog mog iskustva imati koristi.

Zovem se Maša Vujanović, ’73. sam godište, rođena sam u Beogradu u bolnici “Narodnog fronta“, odrasla sam na Novom Beogradu, a već duže vreme živim u Zemunu 😊

Ćerka sam Milje i Vojislava, dve veoma neobične i originalne ličnosti. Kao što je mnogima poznato, ona je bila novinar, glumica, astrolog, hiromant, Mis Srbije. 

Otac – svetski putnik.

Poznat kao tadašnji najzgodniji muškarac u Beogradu. Od malena sam usmerena na čitav svet, zahvaljujući prostranstvima sa kojih mi je slao razglednice, a za duhovnu i intelektualnu dimenziju bila mi je primer i inspiracija moja mama. Za umetničku – oboje. Oni nisu više među nama, a nesreća koja se mojoj mami desila, uticala je da se ozbiljnije posvetim pravoslavnoj veri, u kojoj sam našla sve odgovore na pitanja koja su me pritiskala.

 

Na ovoj slici, na kojoj je i moj brat Leon, ona je prvi put sela nakon nesreće (bila je potpuno nepokretna do kraja života) a ja sam tada prvi put bila u ulozi njenog šminkera i stiliste, za potrebe intervjua jednog magazina.

Deset godina bila sam njena poslovna sekretarica u čuvenom “Astro Centru“, kroz koji su prošle brojne domaće i strane, poznate i manje poznate ličnosti. Izdvojila bih i posao u firmi koja je obezbeđivala zgradu EU. U dva navrata bila sam zadužena za vođenje protokola u Starom dvoru, na dodeli Zlatnog viteškog mača Kraljevskog Reda Vitezova, dobitnicima istog, Novaku Đokoviću i Stivenu Sigalu.

Otud sam valjda i ja, budući veoma uporna u potrazi za istinom i slobodom, nagrađena susretom sa veoma moćnim metodama (pročitajte iskustva drugih: http://mashavujanovic.com/fotografije-pre-i-posle/) koje postoje da bi pomogle današnjem čoveku, koji se oseća nemoćno kao jedinka, u sistemu koji nije mnogo čovekoljubiv. I sama sam se tako osećala mnogo puta i moja potraga je u stvari bila za načinima kako da budem što je moguće manje zavisna od bilo čega. Sloboda mi je očito najvažnija u životu. Sloboda da živim ono što mi je rođenjem od Boga dato a što vam životne okolnosti, neupućenost u suštinska i najvažnija životna pitanja (a to nismo učili ni od roditelja ni u školi, već samo kroz lično iskustvo) ometaju da sprovedete u delo.

Ovde vam predstavljam ono što volim da radim, jer u tome imam uspeha. Mislim da je veoma bitno celim bićem biti posvećen onome što radiš i biti siguran da je to nešto najbolje, jer tada možeš pomoći i drugima, pored pomoći samom sebi.

Moja majka bila mi je primer kada je izjavila da joj je žao što nije rodila makar petoro dece, pa sam se i ja odvažila na rađanje, te ih (za sada) imam troje ☺

Sa mojom decom kao Plemkinja Vitez Festa, na Kalemegdanu 2016.

Mogla bih za sebe da kažem da sam povremeni sportski tip, jer sam neko vreme bila veoma uspešan centar u ženskoj košarci (visoka 186 cm 😉, stalno sam išla na klizanje, praktikovala najbolji sport ikada – brzi hod, teretanu, akva bik i sl. Takođe, pevala sam u Prvom Beogradskom pevačkom društvu, kao i u crkvenom horu.

 

vrati na početak teksta